Džaba lanci i okovi — srce nose sokolovi!

Džaba lanci i okovi — srce nose sokolovi!

Dok zemlja šapuće „ostani“,
a ljudi viču „čoveče, stani“,
ja pogledam u visine …
i baš tada — soko se vine. 

I dok krilima snažno talasa,
Kaže mi bez glasa:
Ti nisi rođen za nizine,
Tvoja krila traže visine!

KRV SOKOLA

Pesma o nezaustavljivoj slobodi

Na vrhu stene, gde vetar stalno odzvanja,
i gde ni zakon ni granica ne postoji,
sa krilima razapetim, senka stoji —
nije ptica - već rođenih slobodnim sećanja.

U grudima mu ne kuca srce kao obično —
ono peva o postojanju, ničemu slično.
U svakoj veni — zov neba i slobode poj,
nit je zemaljski, nit božanski — već sam svoj. 

Ne nosi zastavu, ne priznaje carstva,
već leti iznad zemaljskog bogatstva.
Njegova krv — to nije krv što se proliva,
već je to krv što pesmom slobodu izliva.

Kada mu vežu noge, nema sunovrata,
već zatvori oči i vidi... izlaz bez vrata.
Jer soko ne traži beg, za njega nema kraj,
jer sloboda nije mesto, već svetlosni raj.

Krv sokola — to nije krv od mesa i tkiva,
to je večni plamen “ne uhvatiste me živa”
I kad mu slome krila, on postaje vetar.
Kad ga zatvore, on razgrne zvezdani etar.

On ne leti da bi bežao.
On ne beži da bi opstao.
On jeste let, čak i kad miruje.
Jer on zna: duša ne robuje.

With love and presence,
Laki of Sovereign Domain
📩 teslastyle101@gmail.com