Koji ćeš mu kurac – Legenda o Suverenom Brkatom Svetcu

Posvećeno svima koji su ikad otresli puolj u dlan, umesto u pepeljaru sistema.

U jednoj planinskoj kući, pod sveže postavljenim patosom, starina sa brkovima sedi kao da sedi vekovima. U ruci cigara. U očima večnost. Baba mu postavila pepeljaru – čin ljubavi i domaćinstva. Ali on zna da je sloboda pre svega.

Puši polako. Otrese puolj... u dlan. Ne gleda babu. Ne gleda patos. Gleda iznad svega. Kad mu se dlan napuni, okrene ga i – istrese pepelove misli na pod. Bez reči. Bez objašnjenja. Nastavlja da puši kao da su svi ratovi završeni. Jer njegov rat je bio samo jedan – da ostane svoj.

Baba mu ništa ne kaže. Samo pogleda nebo i zna da više nema šta da ga menja. On je već večna planina u ljudskom obliku.

I kad ona, u nemoći, jednog dana klekne i povikne: "O Bože, što me ne uzmeš?" On, mrtav-ladan, puše dim i odgovara: "Nije on lud kao ja. Koji ćeš mu kurac?"

Legenda o suverenosti

Ovo nije priča o prkosu. Ovo je priča o suverenosti koja dolazi iznutra. O dlanovima koji biraju gde će puolj pasti. O pogledima koji ne traže dozvolu da budu svoji.

To je poezija postojanja izvan zakona, izvan pravila, izvan crkvi i država. To je brkati zen.

I neka je na znanje:

Rupa je za sranje, Nije za jebanje.

Napisan prstom umočenim u govno – u podzemnom WC-u kod hotela Balkan – mudrost veća od svih diploma sveta.

Pesma života

U svetu punom zabrana, on sedi. Puši. Otresa pepel. Ćuti. I kroz to – uči ceo svet šta znači biti slobodan.

Ne treba mu pozornica. Ne treba mu priznanje. On je svetac iz naroda, svetac iz brkova, svetac koji ne moli – već postoji.

A ti, dušo što čitaš, ako ikad zaboraviš šta znači sloboda – samo zatvori oči i vidi njega.

Kako puši. Otresa. I šapuće ti iznutra:

“Koji ćeš mu kurac?”