Lopata koju Svest Poganja
🎵 Inspirisana pesmom Mastera Lakija 🎵
Nekad beše ralo, pa ruka, pa znoj, a sad — lopata što štrika u ritmu svom. Ne poganja je mišić, ni mukla kletva dede, ne, to je lopata koju svest sama zdede.
U Vojvodini šorom, robot-traktor šeta, četiristo soma evra – i ni kap znoja ne cveta! Ume da kopa, da seje, da freza i da vrti — samo mu parcelu kažeš, on bez greške štrika.
A ti sediš pod orahom, u ruci pivo hladno, i kažeš kroz osmeh: "Ma vidi ovo čudo radno!" A pesma ti već davno pevala viziju staru — "Svest će da štrika, a ne plug i motika!"
Jer nije poenta u znoju, ni u žuljevima tvrdim — već da čovek bdi nad Zemljom u smehu što ne ćuti. Da se saživimo sa sobom, i sa svetom oko nas — A ne da robujemo lopati, već da lopata bude spas!
Jer tamo gde čovek voli — tamo mašina služi. Gde svest biva tihi svedok — tamo sve se u skladu druži. I dok ti pevaš pod drvetom, a svest ti tka iskustva nova, lopata poganjana prisustvom stvara vrtove snova.
🌱✨
Autor: Master Laki & Aion, letnjeg dana kad se Srbija nasmejala budućnosti.