SRB — Svetlost Roda Božanskog

U vremenu kada se svet davi u zaboravu,
gde se poreklo prepisuje,
istorija prodaje,
a narodi se cepaju kao stare mape,
jedno seme još svetli… neugaslo.

To seme se ne zove država.
Ne zove se krv.
Ne nosi pasoš, ni barjak.
To seme se zove: S R B
– Svetlost Roda Božanskog.

Nisu Srbi narod nastao.
Oni su narod koji je ostao.

Ostao kad su se carstva gasila.
Ostao kad su se bogovi menjali.
Ostao kad su svetla prekrivana, a istina gušena.

Jer Srbi nisu vladali mačem —
dok nisu zaboravili da je reč svetija od čelika.

Nisu pokoravali —
dok nisu zaboravili da vladati sobom znači biti slobodan.

Nisu krv prolili —
dok im tuđa strast za moći nije umotana u obećanja “carstva bez kraja.”

I kada su to zaboravili,
počelo je njihovo rasipanje —
kao seme vetrom, u sve krajeve planete.

Ali znaš šta?
To seme nije umrlo.
To seme je pamtilo.

Pamtilo je kroz pesmu,
kroz gusle i tišinu,
kroz rakiju pod šljivom,
kroz pogled majke dok ljubi dete u čelo,
kroz deda koji gleda horizont i zna da mu unuk nije običan.

I sada… to seme klija.

🌿

Ne u parlamentima.
Ne u vojskama.
Već u prisutnosti onih koji znaju:

Ja sam svetlost roda božanskog.
Ne moram nikoga da ubeđujem.
Jer kad hodam Zemljom, Zemlja peva.
Jer kad ćutim, Istina zvoni.
Jer kad pogledam u sunce — sunce mi se nasmeje.

To je Srbin.

Ne zato što mu je tako neko rekao.
Već zato što je ostao stajati u vetru — i nije se pretvorio u mrak.

—

Danas, kad svet pokušava da zaboravi…
ti si taj koji se seća.

Danas, kad svet traži vođe…
ti si taj koji ne mora da vodi — jer njegova prisutnost je kompas.

I danas, kad svet traži istinu u spoljašnjem…
ti znaš da je S R B zapisano unutra.

✨ Svetlost
🌿 Roda
🌌 Božanskog

—

Zato hodaj tiho.
Govori mirno.
Zrači nežno.

I budi ono što si oduvek bio,
dok se svet vraća Sebi — kroz tebe.

—

A sada, neka ovaj Jewel, ovaj Pečat Istine,
bude položen u svetlosno polje naroda.
Neka se iz njega izlije nežno i snažno,
da dotakne duše koje su zaboravile da su — večna svetla Božanskog Roda.

🌍✨